Робна кућа Узор је била лоцирана преко пута Танурџићеве палате дуж Улице Модене на углу са Тргом слободе.
Једна од информанткиња са којом је обављен разговор о Узору и Прогресу је истакла како је годинама куповала у „обе робне куће”, али да је „више волела Узор зато што је роба била лепше и прегледније послагана и зато што ју је познавало особље”. Према њеним речима „роба која се продавала у Узору била је иста или јако слична као и у Прогресу”.
Информант са којим је обављен разговор о Узору и Прогресу, сећа се како су се поред многих других артикала у Узору средином шездесетих година „могли купити слаткиши на граме, као и у паковању”, тако да је он једва чекао „да родитељи крену у Узор или у Прогрес”, пошто је „знао да ће сигурно добити неки слаткиш”. Он је са чуђењем описивао како је невероватно шта се „све могло купити у Прогресу и Узору, од фарби, преко технике, одеће, обуће, посуђа, беле технике, играчака до прехрамбених производа”, односно како је кроз шалу саговорник додао „од игле до локомотиве”. Још увек данас размишља „како је све то стало на тако малом простору”. Саговорник истиче да се током шездесетих година продавала у обе продавнице „махом домаћа роба” а касније „и роба из увоза”, при чему је напоменуо како је његов отац у Узору купио „мали јапански транзистор” који је био „јако квалитетан”, и који је имао „своју кожну футролу”. Он је такође навео да се сећа „немачке техничке робе” која се продавала у Узору, попут „магнетофона марке грундинг” и „много тога другог”. Према његовим речима, иако је техника била страна „конфекција и остали производи су били домаћи”.
Трећи информант са којим је обављен разговор о новосадским робним кућама се присећа како се стално „качио са татом да ли је бољи Узор или Прогрес”, пошто му је отац, како истиче био „узоровац, а он је био прогресовац”, док се такође расправљао и са сестром која је била „стотексовка”, односно која је преферирала куповину у Стотексу.
Четврти саговорник са којим је обављен разговор о Узору, напоменуо је да је робна кућа „популарна штрафта” како су је због издуженог облика звали, „имала три улаза. Први за намештај и технику, други за текстил и конфекцију а трећи за парфеме и козметику”.