Један од саговорника са којим је разговарано о некадашњем млечном ресторану, истакао је како је он био познат по „масном буреку” и како је овај ресторан био један од „највећих млечних ресторана у граду”. Одлазио је редовно у њега „све док није затворен средином седамдесетих година када је преуређен у Грил”. Сећа се како је у овај ресторан одлазио као дете „почетком шездесетих година” и како никада није могао „да поједе цео бурек”, тако да је остатак бурека обично после њега „јео његов отац”. Испитаник је такође истакао да се сећа „алуминијумских виљушки које му се нису допадале” и да му се много више допадао „млечни ресторан код биоскопа Звезда у којем су биле виљушке од ростфраја”. Касније је „Млечни ресторан преуређен када је постао електрични Грил ресторан”, истакао је саговорник.
Друга информанткиња са којом је обављен разговор о некадашњем млачном ресторану, односно како га је она звала ’млечњак-грил’, истакла је да је „седамдесетих година долазила као девојка са друштвом да једе разноразне ствари које су припремане на грилу”, као и да „се сећа редова за погачице и мекике” којима је „цена била јако ниска” и које су „се продавале у великим количинама”.
Трећи испитаник са којим је обављен разговор о млечним ресторанима и кафе-посластичарници Загреб, истакао је како су „најбољи сендвичи” били управо у овом ресторану, односно, како га је он назвао млечњак. Према његовом мишљењу, они у „тринаестици и Загребу нису били ни до чланака онима у млечњаку”.
Лична сећања на Млечни ресторан и каснији Грил 11 у Танурџићевој палати
- Улица Модене