Lokacije

Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о не­ка­да­шњем На­род­ном би­о­ско­пу на про­сто­ру на ко­јој се не­ка­да на­ла­зио, де­таљ­но је опи­си­вао ка­ко се у ње­га ула­зио и где је би­ла бла­гај­на, као и где су нај­че­шће ста­ја­ли тап­ка­ро­ши ка­ра­та и „љу­ди ко­ји су про­да­ва­ли у це­ге­ри­ма сун­цо­кре­то­во и бун­де­ви­но се­ме у раз­ли­чи­тим фи­ше­ци­ма”. Он […]

Је­дан од са­го­вор­ни­ка са ко­јим је раз­го­ва­ра­но о не­ка­да­шњем млеч­ном ре­сто­ра­ну, ис­та­као је ка­ко је он био по­знат по „ма­сном бу­ре­ку” и ка­ко је овај ре­сто­ран био је­дан од „нај­ве­ћих млеч­них ре­сто­ра­на у гра­ду”. Од­ла­зио је ре­дов­но у ње­га „све док ни­је за­тво­рен сре­ди­ном се­дам­де­се­тих го­ди­на ка­да је пре­у­ре­ђен у Грил”. Се­ћа се ка­ко је

Роб­на ку­ћа Про­грес се на­ла­зи­ла на углу Ули­це Мо­де­не и Змај Јо­ви­не у при­зем­ном де­лу, као и у су­те­ре­ну Та­нур­џи­ће­ве па­ла­те. Је­дан од ин­фор­ма­на­та је ис­та­као ка­ко је Про­грес ра­ни­је отво­рен од Узо­ра, али да је још од „де­тињ­ства по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на нај­пре са ро­ди­те­љи­ма а за­тим ка­сни­је и сам” по­се­ћи­вао оба про­дај­на ме­ста ко­ја

Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је раз­го­ва­ра­но, ис­та­као је ка­ко је „пре по­чет­ка школ­ске го­ди­не ишао у Сто­текс да об­но­ви гар­де­ро­бу. Се­ћа се ка­ко је се­дам­де­се­тих го­ди­на увек „оби­ла­зио у Сто­текс, тра­же­ћи „не­ку по­себ­ну и је­дин­стве­ну то­пер јак­ну”. Дру­ги са­го­вор­ник је ис­та­као „да је он са по­ро­ди­цом нај­ви­ше од­ла­зио у ку­по­ви­ну у Норк или Сто­текс,

При­се­ћа­ју­ћи се ка­ко је то­ком ше­зде­се­тих го­ди­на „као де­те за­јед­но са оцем ишао да ку­пу­је ци­пе­ле”, са­го­вор­ник са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о овој про­дав­ни­ци је ис­та­као „ка­ко ни­је во­лео да про­ба раз­ли­чи­ту обу­ћу у ви­ше рад­њи” и ка­ко је због то­га „ско­ро увек са та­том за­по­чи­њао и за­вр­ша­вао тр­го­ви­ну у Бо­ро­ву”. Ис­пи­та­ник се при­се­ћао

Са­го­вор­ник ко­ји је кра­јем пе­де­се­тих го­ди­на по­ха­ђао ово об­да­ни­ште и са ко­јим је раз­го­вор оба­вљен на кон­крет­ној ло­ка­ци­ји, опи­си­вао је у ко­јој се згра­ди оно не­ка­да на­ла­зи­ло, као и где се на­ла­зио про­стор за де­чи­ју игру на руб­ном де­лу Ду­нав­ског пар­ка. При­ча­ју­ћи о овом об­да­ни­шту, са­го­вор­ник је ис­та­као ка­ко оно „ни­је има­ло ве­ли­ки дво­ри­шни део

Јед­на од са­го­вор­ни­ца са ко­јој је оба­вљен раз­го­вор о по­сла­сти­чар­ни­ци Ца­ри­град, ис­та­кла је, ка­ко је од ра­ног де­тињ­ства до да­нас „ка­да је већ ба­ка”, стал­но до­ла­зи­ла у Ца­ри­град на „нај­бо­ље ту­лум­бе, су­тли­јаш и сла­до­лед од ва­ни­ле у гра­ду”. Она се се­ћа, ка­ко је Ца­ри­град „био глав­но ме­сто за дру­же­ње свих ко­ји су ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих

О тзв. Кор­зоу ко­ји је ишао од Ду­нав­ског пар­ка, по­ред по­сла­сти­чар­ни­це Ца­ри­град, Ули­цом Мо­де­не по­ред Ка­те­дра­ле и да­ље де­лом Змај Јо­ви­не ули­це, оба­вљен је раз­го­вор са не­ко­ли­ко са­го­вор­ни­ка.Је­дан од њих се се­ћа ка­ко су то­ком ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на гра­ђа­ни „не­де­љом по­сле­под­не ше­тали Кор­зом” и да су „се сви на не­ки на­чин зна­ли ме­ђу­соб­но”, као

Роб­на ку­ћа Узор је би­ла ло­ци­ра­на пре­ко пу­та Та­нур­џи­ће­ве па­ла­те дуж Ули­це Мо­де­не на углу са Тр­гом сло­бо­де.Јед­на од ин­фор­мант­ки­ња са ко­јом је оба­вљен раз­го­вор о Узо­ру и Про­гре­су је ис­та­кла ка­ко је го­ди­на­ма ку­по­ва­ла у „обе роб­не ку­ће”, али да је „ви­ше во­ле­ла Узор за­то што је ро­ба би­ла леп­ше и пре­глед­ни­је по­сла­га­на и